Kontakt email: [email protected]        Facebook

Ljudska aura se sastoji od brojnih senki, ali obično svako od nas ima u svojoj auri neku dominantnu boju. Aura je vezana za sve čakre-tačke energije duž naše kičme. Svi mi imamo auru koja reflektuje naše emotivno stanje i stanje našeg zdravlja.

GLEDANJE AURE

· Zatvoriti oči, nekoliko puta duboko udahnuti.
· Fokusirati oči pola metra iza onoga što gledate.
· Koncentrisati se bez naprezanja i ne menjati fokus.

Feniks je legendarna mitološka ptica koja se u Kini poistovećuje sa lepotom, čistotom, snagom i velikom srećom. Mogli bismo slobodno reći da je feniks najbolje rangirana ptica na Istoku, a kako u sebi objedinjuje dobrotu, mudrost, pristojnost i iskrenost – često se koristi i kao simbol carice (odatle i popularniji naziv “carska ptica”). Takođe, zanimljivo je odmah na početku istaći da ova veličanstvena ptica donosi podršku i svima onima koji čekaju neku vrstu unapređenja, a poseban naglasak je na svim profesijama koje su u direktnoj vezi sa vojskom ili sudstvom. 

Jednog dana, pored gradskih zidina, u sumrak su se mogle videti dve osobe koje se grle.

 

“To su tata i mama.” – misli nevino dete.

“To su ljubavnici.” – misli čovek pokvarene mašte.

“To su dvoje prijatelja koji se nisu videli dugi niz godina.” – misli čovek koji živi sam.

“To su dva trgovca koji su sklopili dobar posao.” – misli čovek pohlepan za novcem.

“To je otac koji grli sina koji se vratio iz rata.” – misli žena nežne duše.

“To je kći koja grli svoga oca koji se vratio s puta.” – misli čovek ožalošćen zbog odlaska svoje kćeri.

“To su zaljubljeni.” – misli devojka koja sanja o ljubavi.

“To su dvojica koji se bore na smrt.” – misli ubica.

“Ko zna zašto se grle?” – misli uskogrudi čovek.

“Kako je lepo videti dve osobe koje se grle.” – misli čovek Božji.

 

Svako misli, zavisno o tome šta je i šta nosi u sebi!

 

 

Koliko ste puta poželeli da konačno nađete svoj mir, da prestanete da jurcate za novcem,poslovima, ljudima? Da se skrasite, da imate miran san, da nađete neko mirno okruženje za
život, da se pomirite sa drugima, svetom i sobom? A šta je to što ste danas učinili za mir u svetu, u svom okruženju, i pre svega u sebi – jer tu svaki mir počinje i završava?
Šta znači naći mir? Narodna mudrost kaže: “Mirno srce Boga moli, a nemirno suze roni”.
Naše srce, centar je emocija, a one su pod direknim uticajem i kontrolom uma. Naći mir,znači osloboditi se nemira srca i uma. Mir je odsustvo nemira. A šta je nemir? Proizvod uma.
Odakle nemir uma i kako ga smiriti?

Sigurno ste čuli izreku „kakve su ti misli, takav ti je život”. Šta to, u stvari, znači? Možete li, zaista, svesno uticati na svoje misli? Da li je moguće da kada počnete da utičete na svoje misli, istovremeno utičete i na svoj život? 
Ako dan započnete uz brige ili strahove, a onda se na jednu brigu nadoveže sledeća… Ili ako vi, kad god vas neko pita: „Kako ste?”, uvek odgovarate sa: „Ne baš sjajno” ili „Znala sam i za bolje dane…” - u kakvom ćete raspoloženju dočekati veče? Možda u ovom trenutku niste svesni da imate izbora. Na vama je da ga prepoznate. Započnite dan odlukom da ćete kontrolisati svoje misli i svoje reči. Vi možete da istrenirate sopstveni um. Afirmacije su jedan od načina.

Priznati stručnjak na polju ljudskih potencijala držao je predavanje. Nakon uvodnog govora, on uze pomorandžu u ruke i upita publiku: "Ako stisnem iz sve snage ovu pomorandžu, šta će izaći iz nje?"

Neka mlada devojka iz prvog reda dobaci: "Pa kakvo je to pitanje? Ako stisnete pomorandžu onda će iz nje izaći sok od pomorandže. To je ono što je unutra, i ne može ništa drugo izaći iz nje."

Čovek reče: "Tačno. To i jeste odgovor na moje pitanje. Iz pomorandže će izaći pomorandžin sok jer je upravo to unutra. A sad, ako proširimo sliku, i zamislimo da vas neko tako stisne. Da vas stisnu vaši problemi, brige, strahovi, da vas ogovaraju, da vas neko uvredi, da vam nanese bol i slično. I iz vas izađu bes, mržnja, prezir, strah, ljutnja, zloba, itd. Vi biste rekli da je to izašlo iz vas zbog toga što vam je neko rekao ovo ili uradio ono, ali prava istina je da je ono što iz vas izlazi - ono što nosite u sebi. Zapamtite, ako vas neko 'stisne', iz vas će uvek i baš uvek izaći ono što je u vama. Iz pomorandže nikada neće izaći sok od jabuke. Isto tako iz vas nikad neće izaći ono što već nije u vama."

"Nema dobrog drveta koje donosi rđav plod, ni rđavog drveta koje donosi dobar plod. Jer, svako drvo se poznaje po svom plodu. Sa trnja se ne beru smokve, ni grožđe sa kupine. Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo, jer usta govore ono čega je srce puno." (Evanđelje po Luki 6:43-45)

 
 
Jednog dana profesor na fakultetu je odlučio da sa studentima započne raspravu.
Pitao je: “Da li je Bog stvorio sve što postoji?”
Studenti su u glas rekli da jeste.
“Baš sve?”, pitao je profesor. “Da, sve.”, bio je odgovor studenata.
“U tom slučaju, stvorio je i zlo, zar ne?

Postoje ljudi koje je dovoljno samo da vidimo i kao da nas obasja sunce. Ljudi koji svojom pojavom unose svetlost, toplinu, mir. Oni u čijem društvu se osećamo sigurno i slobodno.

Postoje i oni drugi. Ljudi koje slušamo 5 minuta i toliko nas napune “negativnom energijom” da imamo osećaj da ćemo eksplodirati. Ljudi za koje imate osećaj da su vam nakon kratkog razgovora ili susreta izvukli svu energiju. Ljudi posle kojih se osećate prazno, umorno, iscrpljeno, nervozno, nesigurno.

Takve ljude, koji kao da nam na neki volšeban način izvlače energiju nazivamo emocionalnim vampirima.

Ko su emocionalni vampiri, odakle im tolika moć nad nama i kako da se zaštitimo?

Ko su emocionalni vampiri?

Prva pomisao može da bude da su to loši ljudi koji samo žele da nam naude i oduzumu nam energiju. Bezosećajni, netaktični, zlonamerni, neuviđavni… su neki od prideva kojim ih opisujemo.

I to je velika greška!

Nekada davno, u jednoj dalekoj zemlji, živeli su Kralj i Kraljica.
Njihovo kraljevstvo bila je Zemlja Ljubavi.
U tom Kraljevstvu vladao je red, harmonija, spokoj, zajedništvo i zadovoljstvo, a kruna svega bila je ljubav, što i sam naziv kraljevstva kazuje.
Čim biste, ujutro, otvorili kapke, na prozorima, neko bi vam priskočio u pomoć: «Evo, taaaako, pridržaću ti.... .»... Drugo nasmešeno, prijateljsko lice mahnulo bi i doviknulo: «Dan pun ljubavi ti želim, evo, idem u pekaru, želis da ti donesem toplog hleba?»...
Čim bi neko uočio neku, tvoju, neispunjenu želju, potrebu odmah bi se potrudio da ti se želja ostvari, makar učinio i najsitniji korak da te približi tvom cilju.
.Koliko je ko mogao pomoći, pomogao je.. bez pitanja, bez očekivanja «revanša», bez kalkulacija u glavi...
U Kraljevstvu se, svakodnevno, čuo zvonki smeh i nazdravljanje: «U tvoje zdravlje i sreću, domaćine!», «Za sreću i ljubav mojih gostiju!»...
Stanovnici Kraljevstva stalno su, jedni drugima, odlazili u goste, spravljali zajedničke ručkove, večere, organizovali plesove, društvene igre u kojima su svi dobijali. Nije bilo licemjerja, ljubomore, zlobe i zavisti.
Osmeh na licu dolazio bi iz srca, ljubav bi dosla iz duše. Nije bilo trenutka, u Kraljevstvu, kada se neko nekome ne bi osmehnuo, kada neko nekome ne bi izjavio ljubavi ili učinio dobro delo podstaknuto, iskrenom ljubavlju prema bližnjem...

Sunce izlazi i zalazi svakog dana. Talasi dolaze i odlaze, morske mene smenjuju. A takođe i naš život: menja se, preseljava s jednog mesta na drugo; neki ljudi dolaze, a neki odlaze iz našeg života. Naš um se menja, struktura uverenja, ono što nam se sviđa i što nam se ne sviđa podložno je promeni. Ponekad se zapitamo ima li sve to smisla. Pitamo se je li trebalo uraditi ovo ili ono, jesmo li doneli dobru odluku, da bar nismo sreli “tu” osobu… stvari bi sada bile drugačije … ako, ako i da nismo i da jesmo, samo ovo ili ono …
Nije tako lako prihvatiti život takav kakav jeste. Konstantno pokušavamo izbeći greške, dati sve od sebe da budemo dobri roditelji, ljubavnici, supružnici, sinovi i ćeri. No nije da nam baš uvek sve to i pođe za rukom. Ono što sledi u ovom tekstu su introspekcije na temu četiri zakona duhovnosti koji potiču iz Indije. Ovo su principi koji pomažu da se osećamo malo manje pod pritiskom u svojoj koži i izvode nas iz stava “guraj-vuci” i vraćaju u naš centar.
Osoba koja se pojavi je prava osobaKo se nije pitao, bar jednom u životu: “Kako sam se uopšte uvalio u taj odnos? Šta ja za Boga miloga radim s ovom osobom, što on ili ona hoće od mene? Kako sam mogla ponovno ispasti tako glupava?
Niko ne dolazi u naš život slučajno. Svi se susrećemo s određenom svrhom; da bismo proživeli neko iskustvo, naučili lekciju, bili u kontaktu, da se osetimo živim. I, kao što slamke plutaju na površini reke, tako se i mi susrećemo, plovimo zajedno neko vreme i (uvek) na kraju rastajemo. Priroda ovog sveta je da je začaran iluzijom i prolaznošću.
Zato, kad zateknete sebe da se osuđujete ili pak krivite druge “za sve nažao što su vam učinili”, zaustavite se na trenutak i postavite sebi sledeće pitanje: Šta ja trebam naučiti iz ovog susreta?
Ono što se dogodi je jedino što se moglo dogoditi
Ponekad zaista mučimo sebe s ovim mislima: “Da sam samo uraila to i to, da sam samo shvatila, da sam samo videla što se u stvari događa”, itd, itd.
Uistinu, ništa što nam se dogodilo u životu nije moglo biti drugačije. Čak do najmanjeg detalja se dogodi baš onako kako se treba dogoditi, tako da možemo naučiti lekciju i nastaviti dalje.