Kontakt email: [email protected]        Facebook

Zakon privlačenja deluje kroz naše srce. Um je kontrolor i on stvara granice koje su produkt naših uverenja. Um ograničava eksploziju novih varijanti u našoj stvarnosti. Poriv za unutrašnjim delovanjem dolazi kroz medij u koji smo uronjeni; ako se družimo sa produhovljenim osobama, vrlo je verovatno da ćemo se i sami okrenuti duhovnosti, dok ako smo s negativnim osobama - osetićemo negativnost unutar sebe.

Druženje sa negativnim, nesrećnim, nezadovoljnim i agresivnim osobama narušava našu energetsku harmoniju i nagriza nas poput kiseline. Stoga bi trebalo da se uhvatimo konopca koji će nas približiti duhovnim visinama i putu samospoznaje i tako udaljiti od onoga što nam donosi štetu. Nije svejedno u kakvom ćemo se društvu nalaziti i kakve ćemo reči slušati.

 

Kada kroz neki blizak partnerski odnos dođe do razmjene energije, stvara se entitet izmešanih energija koji nazivamo "veza" između dve osobe. Veza preživljava mnogo duže nego što podrazumeva fizički kontakt između dve osobe. Kroz taj odnos mi preuzimamo ono što emituje partnerov energetski sistem, psiho-emocionalne sadržaje, fizički nivo, uverenja, bolesti, iskustva, doživljaje i utiske... I to postaje deo nas, odnosno utiče na kvalitet veze. Što smo duže u vezi ili uopšte u odnosu s nekom osobom, naša energetska struktura se menja i usklađuje. Otud zaključak da dve osobe koje žive zajedno vremenom počinju da liče jedna na drugu, preuzimaju gestikulacije, ponašanje, uverenja.

Naš fizički lik je otisak energetskog vrtloga unutar nas, odnosno njegov oblik manifestacije, a energija je pokretna i nije ograničena fizičkim sferama tako da konstantno sarađuje s energijom okruženja. Davno je rečeno da lepota dolazi iznutra, što je potpuno tačno, mi smo samo levak kroz koji se uliva energija i ekran koji oslikava ono što je unutra. Potreba za maskiranjem i šminkanjem jeste produkt unutrašnjeg nezadovoljstva i želja za ulepšavanjem slike.

Odnos s partnerom može biti vrlo težak, posebno u segmentima gde se sudaraju naša i njegova neusklađena uverenja. Uverenja i mišljenje su obrasci koji se kruto uskladište u našoj podsvesti i prenosimo ih kroz naše živote sve dok ne naučimo kako da ih mudrošću transformišemo. Upravo sukobljavajući odnosi imaju ulogu da nas transformišu i nauče kako da delujemo iz ljubavi.

Kada delujemo iz mišljenja i uverenja sukobi su neizbežni, ali kada delujemo iz ljubavi i želje da je nekome darujemo bezuslovno, spremni potpuno da rasplinemo svoja dosadašnja uverenja, onda partner isto tako preuzima naš model ponašanja i više njegovi misaoni entiteti nemaju sa čime da se sudaraju te i oni gube svoju snagu.

 

 

 

 

 

Kada ponos i tvrdoglavost ustupe mesto mudrosti i kada ljubav krene da ispunjava naše srce možemo očekivati da se i partnerovo ponašanje promeni. Osuđivanjem i stalnim prigovaranjem nećemo nigde stići. Ako smo mi produhovljeni a partner nije, ne treba da se osećamo superiornijim i uzvišenijim ili da razmišljamo da ga napustimo već samo uporno da sledimo put ispravnosti, jer će se partner postepeno uskladiti s nama.

U životu se često događa da lepa osoba za partnera ima manje lepu ili neuglednu osobu, pa se onda svi pitaju "Šta je li video/la na njoj/njemu". Međutim, uprkos svemu, oni dobro funkcionišu. Fizička lepota nije nikakva garancija da ćemo imati uspešan ljubavni život i orijentacija ka isljučivo fizičkom aspektu života dovodi nas u stranputicu, površnost i nerazumevanje duhovne suštine.

U jednom periodu života fizička privlačnost i strasti jenjavaju i tada dolazi do najveće krize kada više ne uočavamo svrhu odnosa, a tada često dolazi i do preljube, jer se nastoje popuniti nastale praznine. Partneri treba da dopuste da fizičku strast zameni duhovna spona i tada više fizički kontakt nije toliko neophodan da bi se veza održala.

Povređenost koju osećamo kada otkrijemo partnerovu prevaru treba da je znak da sa partnerom nismo na duhovnoj frekvenciji i da treba da radimo na uspostavljanju dublje duhovne veze, a ne da se prepustimo destruktivnim silama koje će nas odvesti u bolest.

Umesto da postanemo loša, frustrirana i nesigurna osoba, treba da se probudimo iz kome okupani i čisti, da pronađemo snagu u samom sebi i krenemo duhovnim stazama prosvetljenja. Samo praštanjem, dobrotom i ljubavlju možemo pronaći put do partnerovog srca i on neće imati izbora nego da krene istim putem.

Nema toga što ljubav nije u mogućnosti da postigne, ali ako i neminovno dođe do raskida među partnerima, to nikako ne treba da bude nešto što se dogodilo u neprijateljstvu i lošoj atmosferi. Mi zapravo treba da volimo svog partnera i kada ga napustimo. Nekada su privremena razdvajanja neophodna kako bi se duše odmorile i spoznale put ispravnog delovanja, jer u napetoj atmosferi dolazi do velike akumulacije negativne energije koja u partnerima stvara mržnju i odbojnost.

Jednostavno, stvari ne treba prisiljavati i treba ih pustiti da se odvijaju same od sebe, a ne onako kako mi planiramo ili mislimo da je ispravno. Mišljenje nam najčešće nije dobar saveznik, jer predstavlja silu suprotnosti u odnosu na magnet srca i ono uvek ima nešto za analizirati i reći u prilog uznemiravanja naše unutrašnjosti.

Mi ćemo se na primer, nakon svađe i pomirenja s partnerom, nastaviti da se držimo istih uverenja i terati po svom u nameri da mu izbijemo iz glave neke njegove stavove, navike... A tako zapravo samo produžavamo agoniju i naša uverenja veštački održavamo u životu. Uverenja ne mogu da žive sama po sebi, ona uvek zahtevaju određenu platformu i oslonac koje sami stvaramo.

Setimo se da je Albert ajnštajn rekao da ne možemo očekivati da se nešto promeni ako uvek držimo isti kurs. Često nam je životni cilj da promenimo neku partnerovu osobinu i veći deo našeg zajedničkog života smo fokusirani na to isto, dajemo tome snagu i energiju, te stoga osiguravamo dovoljno hrane da to i održavamo u životu.

To su često navike od kojih lično nemamo štetu, ali mi redovno doživljavamo stresove kada se suočavamo s njima i to nam kvari ugođaj uživanja u trenutku. Tako iznova betoniramo platformu svojih uverenja za koju ćemo uvek zapinjati sve dok je ne porušimo. Umesto da vozimo autoputem mi biramo put pun rupa, krivina i prepreka, ali ni nakon što nam otpadnu točkovi zbog kretanja po rupama mi ne odustajemo od slepe vožnje u ponor...

 

 

 

Sve što možemo da učinimo da popravimo svoj život, sva moć i alati su unutar nas. Žena često zapostavlja ženu u sebi i dovodi se u neprivlačno stanje, žudi za dominacijom, kontrolom... Čime se prepušta dominaciji muških osobina, ili pak ne želeći da odraste, pokušava da zauvek ostane devojčica. A onda se pita zašto je tako frustrirana, nesrećna, usamljena, neshvaćena. Stvar je jednostavna - ako smo žena, onda budimo žena i podesimo se potpuno na frekvenciju žene; ugasimo unutrašnje prekidače i porive koji nastoje da nas odvuku od te uloge i u svakom trenutku naučimo da osetimo buđenje sile suprotnosti.

Ako smo dopustili sebi da budemo žena, mi ćemo se osećati potpunim u svakom trenutku, bez obzira na partnera i potrebe za njegovim prisustvom kako bi se popunile praznine. Partnera ne treba posmatrati kao instrument za ulepšavanje naše stvarnosti, ispunjenje želja, popunjavanje nedostataka... Jer te mehanizme već imamo u nama samima.

Partner je (obično) srodna duša koja nas je pronašla iz ljubavi, sva iskustva u koja ulazimo s partnerom imaju za cilj da nas pročiste i operu od negativnih uverenja i sebičnosti i navedu da otkrijemo ljubav i moć praštanja. Na takav put nas jedino može povesti duša puna ljubavi prema nama.

Iako su to često nezahvalne uloge koje naš ego interpretira kao nešto negativno, treba da znamo da je duboko u pozadini sklopljen dogovor između duša da se sretnu i odigraju isceljujuću dramu našeg života. Zato treba da pazimo i s ljubavlju se odnosimo prema svim dušama koje se pojavljuju u našem životu.

Izvor: Altertv.org

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

e-max.it: your social media marketing partner