Kontakt email: mirjana28may@yahoo.com        Facebook

Da li vam se ikada dešavalo da pomislite na nekoga koga niste videli ni čuli godinama, a onda ga sretnete u gradu? Da li vam se dešavalo da pozovete nekoga telefonom i ne uspete ni da čujete signal jer je ta osoba istog trenutka pozvala vas? Da li vam se desilo da nekim čudnim spletom događaja dođete do odgovora na pitanje koje vas muči neko vreme? Meni su se takve stvari dešavale, a siguran sam da se svima dešavaju. Neki ljudi ih primećuju i pridaju im značaj, a neki ih jednostavno nazovu slučajnostima, ispričaju kao zanimljivu priču i zaborave na njih.


Karl Jung je dao do sada najreferenciraniju definiciju slučajnosti ili sinhroniciteta, kako je nazivao ovu pojavu. On kaže da je to “princip povezivanja bez uzroka” koji povezuje um i materiju i koja se manifestuje kroz slučajnosti koje imaju određen smisao i značenje, ali se ne mogu objasniti uzročno – posledičnom vezom. Prema njegovoj teoriji, takve slučajnosti se dešavaju kada u psihi pojedinca nastane jaka potreba. Kasnije je opisao tri tipa ovih sinhronih događaja:
-Sinhronost misli ili osećanja sa spoljnim događajem,
-San, vizija ili slutnja nečega što će se desiti u budućnosti,
-San ili vizija događaja koji se odvija na udaljenom mestu.

Takve slučajnosti se dešavaju u spoljnom svetu, protivno veoma maloj verovatnoći da se dogode. Ali ako ih posmatramo kao posledicu naših razmišljanja, želja i stremljenja, onda takve slučajnosti poprimaju jedno dublje značenje. One predstavljaju odgovor Univerzuma na naše misli. One nam predstavljaju dokaz da postoji nešto što nauka još uvek ne može da dokaže i pitanje je da li će ikada moći da dokaže metodama kojima danas raspolaže.
Obratite malo više pažnje na slučajnosti. Razmislite samo koliko puta u toku dana upotrebite reč “slučajno”. Da li je baš sve slučajno? Da li nam univerzum time skreće pažnju na nešto? Obratite pažnju! To je sve. A odgovori će doći, samo budite strpljivi.

Izvor:tajna.rs

e-max.it: your social media marketing partner