Veliki broj ljudi živi s teškim bremenom nerazrešene tuge, što bi vrlo lako mogao biti razlog zašto ne mogu podneti da budu nasamo sa svojim mislima ni 12 minuta (po istraživanju objavljenom u časopisu "Science").
Tvrdokorna recidivirajuća tuga ipak nije dorasla praksi pročišćenja. Jednom kada se upustimo u procese čišćenja, možemo osetiti kako pročišćavamo ne samo karmičke posledice ili karmičke sklonosti već sve slične verzije od vremena bez početka.
Kako bi se prestali da se plašimo i počeli da razumemo svet karme i reinkarnacije, potrebno je poznavati karmička pravila
Karma - to je zakon univerzuma, zakon uzroka i posledice. Pogledajmo na ovaj zakon iz drugog ugla. Kako čovek stvara svoju karmu, koja može biti kako pozitivna tako i negativna?
Negativni karmički teret ljudi sakupljaju godinama, kroz živote, vuku ga na svojim plećima, postepeno popunjavanjući prtljag. Vremenom, on se pretvara u teretnu zapregu, koja ga vuče k sebi i postaje mu nepodnošljiva. Karmičke čvorove čovek veže: kada ne prolazi svoje lekcije, nešto radi očekujući zahvalnost ili nagradu, kada sam taj postupak narušava zakon ljubavi.
Kada se pogleda veći broj natalnih karata danas, nedvosmisleno upropašćujemo dobre prilikeželeći nešto bolje iako sami to ne pružamo. Kao da se uvukla predstava da smo svi bogom dani i da druga strana treba da ponudi još više, a nesvesni smo činjenice da premalo toga imamo da ponudimo.
S druge strane, postoje natalne karte koji nose tešku karmu u odnosima, ali, teška karma traje samo jedan period, odnosno dogodi se raskid ili neki lošiji odlazak partnera, ali nakon toga dođu bolja razdoblja.
Fatalna. Velika. Najveća. Sudbinska. Ljubav mog života. Uz osobu koja je ostavila najviše traga u našem životu vezuju se najjači epiteti, podižemo je na pijedestal, ostaje nedostižna za sve koji žele da nam se približe. O njoj se najviše priča i istovremeno najdublje ćuti, u zavisnosti od toga da li je i koliko trajala i u šta se vremenom pretvorila. Velike ljubavi opisane su u literaturi, oživljene na filmu, o njima se peva... One su najstrasnije, najnežnije, najinspirativnije, nesagledivi izvor radosti i nepregledne tuge. Ali, pitanje koje se nameće je da li su one tako velike zbog konkretne osobe, koju smatramo našom najvećom ljubavlju ili zbog toga što volimo samo ljubav, želimo da nas vole i da nekoga volimo? Delimičan odgovor odavno je dao Platon, rekavši da je slep onaj ko voli zbog ljubavi.
Koliko puta smo čuli za izraz „karma“, „karmička veza“, karmički susret“ i uglavnom mnoge taj izraz plaši kao simbol nečeg zlosutnog. Karma, izraz preuzet sa istoka, predstavlja put koji duša mora da pređe da bi u ovoj inkarnaciji nešto naučila, „odradila“ što u prethodnim nije. Naš izraz za karmu je „dug predaka“ ali to nije u potpunosti adekvatan izraz, jer ono što su naši preci uradili, bilo loše ili dobro zapisano je u našim genima i ako su se o nekoga ogrešili, nalazi se u vidu gena koji nosi zapis nasleđenog greha a ne mora imati veze sa ljubavlju.
Sudbina i karma nisu isto jer su sudbinski događaji ono što osoba ne može da izbegne i ne mora se odnositi samo na ljubav a kada se radi o sudbinskoj ljubavi ona se događa da bi se iz te ljubavi rodila deca, bez obzira kako se završava, rastankom ili srećnim brakom. Sudbinska ljubav ne mora biti i karmička ljubav, jer u toku trajanja sudbinske ljubavi možemo napraviti budući karmički dug dok ga u toku karmičke ljubavi otplaćujemo, onaj iz prošlosti ili nasleđen od predaka.
