Sunce izlazi i zalazi svakog dana. Talasi dolaze i odlaze, morske mene smenjuju. A takođe i naš život: menja se, preseljava s jednog mesta na drugo; neki ljudi dolaze, a neki odlaze iz našeg života. Naš um se menja, struktura uverenja, ono što nam se sviđa i što nam se ne sviđa podložno je promeni. Ponekad se zapitamo ima li sve to smisla. Pitamo se je li trebalo uraditi ovo ili ono, jesmo li doneli dobru odluku, da bar nismo sreli “tu” osobu… stvari bi sada bile drugačije … ako, ako i da nismo i da jesmo, samo ovo ili ono …
Nije tako lako prihvatiti život takav kakav jeste. Konstantno pokušavamo izbeći greške, dati sve od sebe da budemo dobri roditelji, ljubavnici, supružnici, sinovi i ćeri. No nije da nam baš uvek sve to i pođe za rukom. Ono što sledi u ovom tekstu su introspekcije na temu četiri zakona duhovnosti koji potiču iz Indije. Ovo su principi koji pomažu da se osećamo malo manje pod pritiskom u svojoj koži i izvode nas iz stava “guraj-vuci” i vraćaju u naš centar.
Osoba koja se pojavi je prava osobaKo se nije pitao, bar jednom u životu: “Kako sam se uopšte uvalio u taj odnos? Šta ja za Boga miloga radim s ovom osobom, što on ili ona hoće od mene? Kako sam mogla ponovno ispasti tako glupava?
Niko ne dolazi u naš život slučajno. Svi se susrećemo s određenom svrhom; da bismo proživeli neko iskustvo, naučili lekciju, bili u kontaktu, da se osetimo živim. I, kao što slamke plutaju na površini reke, tako se i mi susrećemo, plovimo zajedno neko vreme i (uvek) na kraju rastajemo. Priroda ovog sveta je da je začaran iluzijom i prolaznošću.
Zato, kad zateknete sebe da se osuđujete ili pak krivite druge “za sve nažao što su vam učinili”, zaustavite se na trenutak i postavite sebi sledeće pitanje: Šta ja trebam naučiti iz ovog susreta?
Ono što se dogodi je jedino što se moglo dogoditi
Ponekad zaista mučimo sebe s ovim mislima: “Da sam samo uraila to i to, da sam samo shvatila, da sam samo videla što se u stvari događa”, itd, itd.
Uistinu, ništa što nam se dogodilo u životu nije moglo biti drugačije. Čak do najmanjeg detalja se dogodi baš onako kako se treba dogoditi, tako da možemo naučiti lekciju i nastaviti dalje.
Naša intuicija zapravo je glas naše duše koja nam "šapuće" mudre stvari u užurbanim, stresnim ili zbunjujućim vremenima. Sledećih četrnaest stvari vaša duša želi da znate i da ih imate na umu.
1. Neki ljudi pričaju sa vama u slobodno vreme, a neki oslobode svoje vreme da bi pričali s vama. Danas i svakog dana budite ovaj drugi tip ljudi prema onima do kojih vam je stalo.
2. Najmanji čin dobrote uvek vredi više od najveće namere.
3. Često potcenjujemo moć dodira, osmeha, lepe reči, iskrenog komplimenta ili najmanjeg čina dobrote i ljubaznosti - svega što ima veliki potencijal da nam ulepša život.
4. Prema drugima treba da budemo ljubazni ne zato što su oni dobri već zato što smo mi sami takvi.
5. Kada pronađete mir u sebi, postajete osoba koja može da živi u miru s drugima.
Ideja ili teorija da svako sam sebi ’stvara’ bolesti više se ne svrstava u ekstremnu alternativu na koju zapadni lekar prevrće očima u neverici. Ljudi danas, bavili se medicinom ili ne, sve više veruju da je telo prava slika i odraz misli i uverenja. ’Kako razmišljaš, koliko se plašiš, koliko veruješ ili ne veruješ, koliko si spreman da se boriš i prihvataš’ sve se to negde ’zapiše’ na telu. Kontinuirani način razmišljanja i izražavanja uzrokuju ponašanje, pokrete i držanje tela, a i bolest (ili zdravlje, zavisno od kvaliteta misli). Ovakav opis bolova ili bolesti i poremećaja možda vam mogu pomoći kako biste bolje razumeli svoje telo i svoje misli i njihovu povezanost. Naravno da je svaki čovek jedinka za sebe, mada za većinu važi sledeće:
